Pages Navigation Menu
youtube dailymotion vk twitter instagram

despine

Hazal Kaja – Avgust 2017, Milijet

Hazal Kaja – Avgust 2017, Milijet

Još mnogo pre emitovanja “Naše priče”, razvilo se dosta polemike oko serije. Susreli smo se sa Hazal Kajom, koja igra glavnu ulogu i razgovarali smo. Balat, naselje u kojem žive na desetine Filiz, u kojem je odrasla Hazal Kaja. Ona je i dalje ostala kćerka Balata, pored toga njena majka je ostala da živi ovde. Mladiće koji su naporni zadirkuje: “Ovo je moja ulica, nećete dobro proći”. Pored toga, ona je kćerka advokata feministkinje i jedne od osnivača Mor Cati, i jedno je jasno, ona nije samo u svojoj ulici, već se i nikoga ne boji. Ona veruje u sebe, sigurno hoda po zemlji, pametna je, vesela i srećna žena.

Dok se nije pominjala verzija “Bestidnika”, jeste li ih uopšte gledali?

-Od 2012. godine. Nakon gledanja američke verzije, htela sam da pogledam i britansku, ali nisam je našla. A sada sam i nju pogledala.

Kakav je po vama Filiz lik?

-Dobro je što smo danas snimali u Balatu, ovde ima dosta Filiz. Ima toliko žena koje su primorane da brinu o porodici, o mužu, i da na sebe preuzmu odgovornost. Svaka je na mene ostavila utisak, nadam se da sam uspela da to predstavim. Za mene je Filiz jako draga i mlada devojka. Devojka sa kojom bih jako htela da se upoznam i družim.
Na primer, to ne mogu da kažem ni za jedan drugi moj lik. Mogla bih da prebijem Nihal, ona je zaista nespokojna i izaziva neugodnost. Za Ferihu bih mogla da kažem “Da ne pošalje Bog drugi problem, draga moja, upisala si se na fakultet, to je odlično”. Ni sa jednom od njih ne bih mogla da nađem zajednički jezik, ali bih sa Filiz bila prijateljica.

Da li vas povređuju stvari koje se pišu o vama?

-Ranije sam to jako primala k srcu. A kasnije naravno, koža čoveka postane otpornija. Kada nešto govore, htela bih da im odgovorim, ali nije vredno odgovora.

Nekada ste bili pod velikim pritiskom, da ste se jako ugojili. Uzgred, koliko ste smršali?

-Smršala sam zato što sam se razbolela, a ne zato što je neko rekao: “Koliko si se ugojila”. Ispalo je da imam dijabetes. Ali u tom periodu, to su bile odvratne stvari koje sam preživljavala. Navikla sam se na kritiku i na takve užasne komentare. Nikada ne čitamo da je neki glumac bio hirovit, samo glumice imaju hirove. Kada se glumac ugoji, u naslovu napišu: “Njegova prekomerena težina nije ostala neprimećena”, a za ženu: “Iznenadila je sve”. A najgore je što to žene rade ženama. Toliko su navikli na nasilje prema sebi, da ga primenjuju i na ostalima.

Nećete ostariti, nećete se udebljati…

-Ali kao žena. Kao muškarac, možeš da stariš kao vino, ali kao žena nikada. Zato je Brižit Bardo, žena koju najviše uzimam za primer. Ona je sada baka, i tako izgleda, ne mora da izgleda kao da ima 40 godina. Zašto nas toliko zanima kako ljudi izgledaju? Da, moramo da puno čitamo knjige, da puno slušamo muziku, da gledamo mnogo filmova, moramo da na najbolji način obavljamo posao kojim se bavimo. Zašto te zanima ostalo? Ceo svet to radi prema ženama, a ja odbijam to. Na primer, podsmevanje mojoj visini. Šta tebe briga? Niska sam, i tu ništa ne mogu da uradim.

Možda je ovo i smešno, ali kako ste smršali?

-Sa dijabetesom, moj život se dosta zakomplikovao. Sada se hranim samo upravljajući se prema bolesti, i bavim se sportom.

Neke stvari uopšte ne jedete?

Nedeljno imam jedan slobodan dan. Ujutru manti, za ručak picu. A između jedem lahmadžun (turska pica), ili nešto slično. Ja sam osoba koja jako voli da jede, zato sam i učila za kuvara, i sama mogu da spremam ta jela. Nijednom pravilu ne dopuštam da od mene napravi nesrećnom u životu. To se odnosi i na mini suknju, šorc i hranu. Da, moj stomak može da se vidi, a kada to želite, može i bubuljica da se vidi. Ja sam srećna žena i tako ću živeti. Ja sam srećna žena niskog rasta.

Odgajanje deteta od strane feministkinje i aktivistkinje majke je dosta uticalo.

-Tačno. Odrastanje u Balatu takođe. Kada smo se ovde preselili 2001. godine, ovde još nije bilo nikoga, majka je jako zavolela ovo naselje. Majka zna kako je dvema ženama živeti u ovom naselju, pošto je odrasla u Antepu. Ja nemam pojma, odrasla sam sa veoma jakim ženama. Svedok sam toga da su zaštitili sebe i druge žene, ali nismo znale šta će biti sa nama kada smo ostale same u tom naselju. Kada smo tek stigle, svi su nas izdaleka gledali i pratili: “Nemaju muškarca, one će ovde živeti?” Neočekivano su u kuću krenula da pristižu jela, uz reči: “Ti radiš, da dete ne ostane gladno”. Znala sam kakva je to draga i predivna stvar poput ženske solidarnosti.

U ranoj mladosti ste imali prilike da radite u oblasti umetnosti. Jeste li ikada imali glumu na umu?

-Nisam nikada. Imala sam nameru da odem u Italiju nakon završetka Italijanske gimnazije i da studiram istoriju umetnosti. Bila je emisija na BBC-iju, porodice su donosile stvari od njihovih predaka, stvari koje su pripadale aristokratiji. Bile su prodate na aukciji. Tu je bio ekspert, žena, bila sam toliko pod utiskom da sam odlučila da studiram istoriju umetnosti. Onda je došla jedna žena tokom odmora u Asosu. “Da li razmišljate o glumi?”, pitala je. Imala sam 13 godina, kako bih razmišljala. Tu sam rekla: “Sve bih to mogla da uradim u glumi. Mogla bih da budem taj ekspert, mogla bih da stvaram muziku, mogla bih da plešem”. I pristala sam.